Analize – Srbolab

Tumor markeri su supstance koje nastaju u tumornim ili drugim ćelijama organizma kao odgovor na postojanje malignog ili benignog tumora. Oni mogu biti različitog sastava – specifični proteini, enzimi, izoenzimi, hormoni. Ove supstance se mogu detektovati u krvi, urinu, stolici, tkivu tumora ili telesnim tečnostima različitim metodama, a savremena laboratorijska oprema omogućava brzo i tačno određivanje povećanih vrednosti tumor markera.

Do danas je otkriveno više od 20 različitih tumor markera koji se nalaze u kliničkoj upotrebi. Neki su povezani sa samo jednom vrstom tumora, dok su drugi povezani sa više tipova. Međutim, ne postoji „univerzalni“ tumor marker koji može da detektuje bilo koju vrstu tumora.

Postoje neka ograničenja kod upotrebe tumor markera. Ponekad, nekancerogena stanja mogu dovesti do porasta nivoa tumor markera. Pored toga, neće svaki pacijent sa određenom vrstom tumora imati visoke nivoe tumor markera koji je povezan sa tumorom. Šta više, nisu identifikovani tumor markeri za svaki tip tumora.

PRIMENA TUMOR MARKERA?

Tumor markeri se mogu određivati:

preventivno, kao screening markeri;
u vreme postavljanja dijagnoze, u kombinaciji sa fizikalnim pregledom i anamnezom pacijenta;
pre, u toku ili nakon završetka terapije;
i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno javljanje tumora.

Povišen nivo tumor markera može sugerisati na prisustvo tumora (kako malignog, tako o benignog), ali sam nije dovoljan da bi se donela adekvatna dijagnoza. Iz tog razloga, merenje tumorskih markera se obično kombinuje sa drugim testovima, pregledima, biopsijom kako bi se adekvatno dijagnostifikovalo oboljenje.

TUMOR MARKERI KAO SCREENING TEST

Screening testovi su oni koji nam omogućavaju postavljanje dijagnoze pre pojave simptoma.

Otkrivanje tumora u ranoj fazi je od velikog značaja, jer ukazuje da se tumor još nije raširio i da nema metastaza, te da je lečenje lakše i uspešnije. Da bi se tumor marker mogao koristiti kao screening test, on mora imati visoku specifičnost i senzitivnost. Većina tumorskih markera nema niti dovoljnu specifičnost, ni neophodnu senzitivnost da bi se mogli koristiti za skrining malignih bolesti.

DIJAGNOZA MALIGNIH TUMORA

Tumorski markeri se ne mogu koristiti za dijagnozu kancera.

Zlatni standard za postavljanje dijagnoze maligniteta je biopsija (uzimanje dela tkiva tumora, nakon čega se različitim patohistološkim tehnikama dokazuje prisustvo tumorskih ćelija koje se mogu videti pod mikroskopom).

ODREĐIVANJE AGRESIVNOSTI TERAPIJE I PROGNOZE ZA ODREĐENE VRSTE TUMORA

U nekim tipovima kancera, nivo tumor markera odražava fazu i/ili prognozu bolesti (ishod ili smer bolesti).

Ponekad nivo tumor markera može predvideti ponašanje određenih vrsta tumora. Npr., kod testikularnih kancera, visoki nivoi tumor markera βHCG i /ili AFP predviđaju agresivniji tumor i manju stopu izlečenja i preživljavanja. Terapija pacijenata sa ovako visokim nivoima tumor markera mora se započeti agresivnije i sa većim dozama hemoterapijskih lekova i zračenja.

PRAĆENJE USPEŠNOSTI TERAPIJE

Jedna od bitnih uloga određivanja koncentarcije tumor markera jeste u praćenju uspešnosti primenjenih terapijskih pocedura. Oni se mogu određivati periodično tokom terapije. Smanjenje nivoa tumor markera ili povratak na normalan nivo može ukazivati da kancer reaguje na terapiju, dok povećanje ili isti nivo ukazuje na to da kancer ne reaguje na primenjenu terapiju.

ODREĐIVANJE REKURENTNIH TUMORA (PONOVNO JAVLJANJE TUMORA, RECIDIV)

Tumor marker može biti meren na kraju tretmana kako bi se proverilo da li postoji recidiv (povratak tumora). Ova merenja pokazuju da li nivo tumor markera ostaje isti, smanjuje se ili povećavaa, tumor markeri mogu poslužiti otkrivanju rekurentnih tumora nakon završetka terapije i kada još ne postoje znaci, simptomi istog.

KOJI SU TUMOR MARKERI KOJI SE KORISTE TRENUTNO U KLINIČKOJ PRAKSI?

Brojni tumor markeri se trenutno koriste. Tumor markeri koji su trenutno česti u upotrebi su:

*Tumor marker*	*Primena*
*Alfa-fetoprotein (AFP)*	U zdravih odraslih osoba AFP je prisutan u minimalnim količinama ili ga nema. Međutim, maligne ćelije karcinoma jetre, embrionalni tumori testisa, ovarijuma i uterusa intenzivno sintetišu i produkuju AFP. Tako da je kod suspektnih tumora ovih lokalizacija određivanje AFP od velikog dijagnostičkog značaja. Najveća dijagnostička vrednost AFP je u potvrđivanju primarnog karcinoma jetre, a od značaja je i njegova primena kao pokazatelja efekta terapije nakon intervencije.
*β-2-mikroglobulin (β-2MG)*	Nivo β-2MG u zdravih osoba je obično konstantna, a povećava se postepeno sa oštećenjem funkcije bubrega (obzirom da se ova supstanca normalno izlučuje glomerularnom filtracijom i kompletno razgrađuje u proksimalnim tublima). Određivanje β-2MG kao tumor markera najčešće se koristi u proceni prognoze i praćenju terapije malignih oboljenja hematopoeznih organa (maligni limfomi, hronična limfocitna leukemija-HLL, multipli mijelom) i to kod onih bolesnika kod kojih ne postoji oštećenje funkcije bubrega.
*β-humani horioni* *gonadotropin (β-HCG)*	β-HCG normalno sintetiše placenta od 9. dana trudnoće pa na dalje. Ovaj tumor marker je od posebnog značaja u dijagnostici horiokarcinoma. Intenzivno se stvara u i u ćelijama malignih teratoma testisa i ovarijuma. Budući da maligni teratomi produkuju AFP i β-HCG, kod ovih tumora najčešće se uporedo određuju.
*Karcinomembriogeni antigen (CEA)*	Fiziološki se stvara u tkivu fetusa te je stoga prisutan u velikoj količini u fetalnoj krvi. Nakon rođenja nivo CEA opada, a u krvi zdrave odrasle osobe ga nema ili je prisutan u veoma niskim količinama. Veliki broj malignih tumora produkuje CEA, i on je danas najčešće primenjivani tumor marker. Određivanje CEA je od velikog značaja u potvrđivanju maligniteta pankreasa, bilijarnog trakta i kolona. Visoke vrednosti obično ukazuju na odmakli stadijum bolesti, odnosno na metastairani tumor. Značajnu ulogu ima u praćenju terapije nakon uklanjanja turmora, gde nakon uspešne hirurške intervencije dolazi do rapidnog pada nivoa ovog tumor markera. Takođe je značajan u otkrivanju recidiva znatno ranije nego drugim dijagnostičkim postupcima.
*CA 15-3*	CA 15-3 se koristi u dijagnostici karcinoma dojke, gde se u 80% slučajeva nalaze povišene vrednosti ovog tumorskog markera. Stim da CA 15-3 nije specifičan samo za karcinom dojke. Posebno je značajna primena ovog tumorskog markrea u postterapijskom praćenju, odnosno u ranoj detekciji recidiva i metastaza karcinoma dojke.
*CA 19-9*	Naziva se i gastrointenstinalnim kancerskim antigenom budući da ga intenzivno produkuju ćelije tumora gastrointenstinalnog trakta, posebno karcinom pankreasa i bilijarnog trakta. CA 19-9 se danas smatra markerom izbora u dijagnostici i diferencijalnoj dijagnozi karcinoma pankresa, a veliki značaj ima u praćenju efekta terapije tumora ovih lokaliteta. Primena ovog tumor markera je ograničena na bolesnike kod kojih ne postoji oštećenje jetre, jer se u tim slučajevima mogu javiti lažno povišene vrednosti.
*CA- 125*	Stvara se u velikim količinama u ćelijama adenokarcinoma ovarijuma, a posebno je značajan u praćenju efekta terapije jer omogućava otkrivanje recidiva tumora znatno ranije u odnosu na druge metode. Povećanje CA-125 javlja se i kod nekacerogenih promena na jajniku.
*CA 50*	Koristi se za praćenje bolesnika sa karcinomom pankreasa. Koncentracija CA 50 može biti povišena i kod pacijenata sa benignim bolestima pankreasa i cirozom jetre.
*CA 72-4*	CA 72-4 predstavlja visoko specifičan tumor marker i veoma je retko merljiv kod pacijenata sa benignim oboljenjima. Najviše se izlučuje u serum pacijenata sa karcinomom želudca. Povišene vrednosti ovog tumor markera se mogu naći kod karcinoma kolona, pankreasa i jajnika. Pad koncentracije CA 72-4 nakon hirurške intervencije ukazuje da je maligno tkivo uklonjeno, dok je njegov nagli porast u serumu povezan sa povratkom bolesti ili metastazama.
*Citokeratin fragment 21-1 (Cyfra 21-1)*	Predstavlja jedan od 20 polipeptida citokeratina koji određuju tip, stupanj zrelosti i diferencijaciju epitela. Koristi se za praćenje mirkocelularnog karcinoma pluća. Povišene vrednosti se mogu naći i drugim tipovima plućnog karcinoma. Ovaj marker može biti povišen i u benignim stanjima kakva su inflamacija i fibroza pluća.
Prostata specifičan antigen (PSA) i slobodan prostate specifičan antigen (fPSA)	PSA je specifičan za prostatu, ali ne i za karcinom jer je nalazi u normalnom epitelu proste i njenom sekretu. Koristi se za detektovanje i praćenje karcinoma prostete. Pored ukupnog PSA, određuje se i slobodni PSA koji čini 10-40% vrednosti ukupnog PSA. Procenat slobodnog PSA u serumu pacijenata sa malignim tumorom se smanjuje paralelno sa porastom koncentracije ukupnog PSA. Umereno povišena koncentracija PSA u serumu prisuntna je kod benigni bolesti prostate (upala i hiperplazija prostate). Pored ukupnog PSA merenjem i slobodnog PSA i izračunavanjem odnosa fPSA/PSA omogućava se bolje razdvajanje pacijenata sa karcinomom prostate od bolesnika sa benignom hiperplazijom prostate. Ovaj tumor marker se pokazao veoma korisnim kako za ranu dijagnozu tako i za praćenje pacijenata sa malignim tumorom prostate.
*Tireoglobulin (TG)*	Tireoglobulin predstavlja glikoprotein koji se nalazi u štitnoj žlezdi, a u cirkulaciji se nalazi u vrlo malim količinama. Međutim, ukoliko maligni proces narušava strukturu štitne žlezde, tireoglobulin se pojačano oslobađa u krv i njegova koncentracija raste. Određivanje tireoglobulina kao tumorskog markera se koristi u dijagnostici karcinoma štitne žlezde.
*Tkivni polipeptidni antigen (TPA)*	TPA predstavlja keratinski antigen koji se nalazi u većini epitelnih ćelija, serumu i membranama tumorskih ćelija. Povišene vrednosti su nađene kod pacijenata sa karcinomom pluća, dojke, rektuma, jajnika i bešike. Iako nije specifičan za maligne tumore, može da se koristi kao sekundarni marker za praćenje pacijenata sa karcinomom mokraćne bešike.
*Neuron specifična enolaza (NSE)*	NSE predstavlja glikolitički enzim koji se nalazi u ćelijama centralnog i perifernog nervnog sistema. Aktivnost ovog enzima raste kod pacijenata sa neuroblastomom i karcinomom pluća malih ćelija. Povećana aktivnost NSE prisutna je i kod pacijenata sa malignim tumorima drugih organa (bubrega, testisa, pankreasa), Wilms-ovim tumorom i melanomom. Koncentracija ovog markera prati uspešnost terapije, proliferacije i prognozu bolesti pacijenata sa neuroblasomom i karcinomom pluća, prihvaćen je kao marker izbora.
*Prostatična kisela fosfataza (PAP)*	U krvi zdravih osoba muškog pola se nalaze u neznatnoj količini. Aktivnost ovog enzima je povišena kod pacijenata sa karcinomom prostate, a izrazito je povišena u prisustvu metastaza. Specifičnost PAP je viša u odnosu na PSA, ali u ranom stadijumu bolesti PAP ima malu dijagnostičku osetljivost nego PSA. Nakon prostatektomije aktivnost PAP je nemerljiva, ali u slučaju recidiva ili metastaza njena aktivnost raste. Povišena aktivnost PAP se sreće i kod bolesnika sa karcinomom testisa, leukemijom, limfomima, kao i u benignim bolestima prostate, osteoporozom, cirozom jetre i plućnom embolijom.
*S-100*	Normalno se nalazi u ćelijama tkiva. Povišene vrednosti su prisutne u serumu pacijenata sa melanomom i udaljenim metastazama. Njegova koncentracija se određuje nakon operacije melanoma i nakon primenjene hemioterapije. Pošto porast i pad koncentracije prate remisiju i recidiv bolesti ili pojavu metastaza, S-100 se koristi kao tumor marker za praćenje pacijenata sa melanomom.
*Antigen karcinoma skvamoznih ćelija (SCCA)*	Lokalizovan je u citoplazmi malignih ćelija cerviksa i korpusa uterusa. Nivo SCCA u serumu raste kod pacijenata sa karcinomom skvamoznih ćelija cerviksa i korpusa uterusa i korelira sa stepenom bolesti. Klinički značaj je u prognozi i detektovanju metastaza cervikalnog i uterusnog karcinoma. Povećane koncentracije SCCA mogu da se nađu i u karcinomima skvamoznih ćelija pluća, ezofagusa i anusa. Umereno povećane vrednosti se nalaze u nekim benignim stanjima: renalna isuficijencija i ginekološkim poremećajima. Obzirom da ispoljava visoku senzitivnost u detektovanju karcinoma skvamoznih ćelija cerviksa i korpusa uterusa kao i njihovu proliferaciju, određivannj ovog tumor markera ima klinički značaj.
*Bence-Jones-ov protein (BJP)*	Paraprotein koji sintetišu imunociti u nekim patološkim stanjima. Njegovo prisustvo u mokraći ukazuje na maligne promene imunocita. Koristi se kao marker izbora za dijagnozu iI praćenje bolesnika sa multiplim mijelomom.
*Humani epididimis protein 4 (HE4)*	HE4 je pouzdan marker rane detekcije i praćenja karcinoma ovarijuma. Normalno tkivo ovarijuma sekretuje male količine ovog proteina. Kada se ispitivanja koncentracije HE4 kombinuju sa ispitivanjem CA 125 znatno se povećava senzitivnost za detekciju karcinoma ovarijuma. Visoka koncentracija HE4 sa visokom koncentracijom CA 125 u cirkulaciji ukazuje na karcinom ovarijuma, dok porast CA 125 bez porasta HE4 ukazuje na benigne promene ovarijuma. Porast HE4 bez porasta CA 125 ukazuje ili na ovarijalne ili na druge tipove karcinoma (npr. endomerijum).