WordPress database error: [Table './srbolab_ns16/sb17_wfHits' is marked as crashed and should be repaired]
SELECT MAX(attackLogTime) FROM sb17_wfHits

Vadjenje krvi i pravilna priprema pacijenata pre vadjenja – Srbolab

WordPress database error: [Table './srbolab_ns16/sb17_wfHits' is marked as crashed and should be repaired]
SHOW FULL COLUMNS FROM `sb17_wfHits`

Vadjenje krvi i pravilna priprema pacijenata pre vadjenja

Poštovani pacijenti,

Kako bi Vaši laboratorijski rezultati bili pouzdani, neophodno je da se adekvatno pripremite i uputite u procedure pravilnog sakupljanja materijala.
Pravilno odabiranje  i ispravno pravovremeno uzimanje biološkog materijala (pravi materijal u pravo vreme) je prvi i veoma važan korak od koga zavisi i tačnost laboratorijskih rezultata.

  1. Uzorak krvi uzimati ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati posle poslednjeg obroka. Radi pouzdanosti Vaših laboratorijskih rezultata krvi, potrebno je da dan pre dolaska u laboratoriju konzumirate lakšu hranu do 18sati. Ujutro, pre dolaska u laboratoriju, nemojte ništa jesti i piti.

Hrana dovodi do povećanja koncentracije: glukoze, holesterola, triglicerida, fosfata, proteina, gvožđa,vitamina i dr.

Dnevne varijacije su veoma značajne kod: gvožđa, kateholamina, kortizola, ACTH, kortikosteroida …

Krv za hormone stresa (ACTH, prolaktin, kateholamini, kortizol..) vaditi posle odmora od najmanje 15-30 minuta.

  1. Izbegavati veću fizičku aktivnost 2-3 dana pre vađenja krvi.

Povećana fizička aktivnost može značajno povećati aktivnost pojedinih enzima (CK, LDH, AST) i nivo kalijuma.

  1. Pre vađenja krvi (u dogovoru sa lekarom) ne uzimati lekove i preparate koji mogu uticati na rezultat. Jutarnju dozu lekova ponesite sa sobom i uzmite ih nakon vađenja krvi.

Preparti gvožđa,vitamini, hormonska terapija, diuretici, analgetici i dr.

KAKO SE VADI KRV?

U savremenim laboratorijama se za vađenje krvi koriste specijalni zatvoreni vakum sistemi – vakutejneri. U toku vađenja krvi iz vene tehnničar uvodi iglu kroz kožu do vene, a kroz iglu krv otiče u vakutejner epruvetu. Najčešće se venepunkcija izvodi na unutrašnjoj strani lakta gde je vena lako dostupna. Procedura vađenja krvi obično traje manje od 3 minuta. Nakon toga se pritisne mesto uboda kako bi se ubrzalo zaustavljanje krvarenja i sprečilo stvaranje hematoma. Ukoliko osećate blagi bol u ruci koristite je što manje možete.

Kod dubokih i nevidljivih vena potrebno je u konsultaciji sa Vašim lekarom da popijete 8 do 10 čaša tečnosti dan pre vađenja krvi. To će olakšati postupak vađenja krvi. Neposredno pred vađenje krvi poželjno je odraditi i neke vežbe za ruke ili šake. Ukoliko imate suvu kožu da bi olkašali postupak vađenja krvi preporučljivo je stavljajti hidratantnu kremu i do 4 puta dnevno na kožu cele ruke. Tako će sama punkcija biti manje bolna.

Ukoliko osećate nervozu i vrtoglavicu obavezno informišite tehničara pre nego što započne vađenje krvi. Vađenje krvi se može izvesti i u opuštenijem ležećem položaju ili odloženo, u momentu kada ćete se osećati bolje. Ukoliko u bilo kom trenutku osetite vrtoglavicu ili nesvesticu recite tehničaru ili bilo kome pored vas.


VAŽNO UPUTSTVO ZA PACIJENTE POSLE VAĐENJA KRVI IZ VENE


U cilju sprečavanja nastanka hematoma i mogućih komplikacija nakon venskog vađenja krvi, molimo Vas da striktno poštujete dole navedenu proceduru nakon vađenja krvi.
– ODMAH čvrsto pritisnite tupfer na mesto uboda i držite do prestanka krvarenja (minimum 5 minuta). Ukoliko ste na antikoagulantnoj terapiji ili  pijete lekove koji produžavaju vreme koagulacije ( Aspirin, Andol…) tupfer držite minimum 10 minuta.
– držite ruku ispruženu i nikako je ne savijajte u laktu.
– ukoliko Vam deo odeće (rukav, manžetna…) vrše jak pritisak na deo gde je izvršen ubod, obavestite osoblje laboratorije da bi Vam pomogli da smanjite pritisak na mesto uboda.
– ruku iz koje je vađena krv ne izlažite većem opterećenju tokom dana (izbegavati teretanu, fizičke poslove, nošenje tereta…)
Po statistici u laboratoriji najveći broj slučajeva nastanka hematoma i komplikacija nakon vađenja krvi nastaju zbog neadekvatnog zbrinjavanja uboda od strane pacijenta ili ’’loših’’ vena.
Nepridržavanje navedenih uputstava može prouzrokovati komplikacije za koje laboratorija ne može snositi odgovornost.

Neki testovi se mogu uraditi i iz krvi iz prsta (iz kapilarne krvi). Veoma mali uzorak krvi iz kapilara se može dobiti ubodom prsta, ušne školjke ili kod novorođenčeta iz pete ili nožnog palca. Kompletna krvna slika i manji broj drugih analiza se može uraditi na ovaj način.


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/srbolab/public_html/wp-includes/functions.php on line 3774

WordPress database error: [Table './srbolab_ns16/sb17_wfHits' is marked as crashed and should be repaired]
SHOW FULL COLUMNS FROM `sb17_wfHits`